Radio, ne radio, svira ti radio

Pre tačno 8 godina, sedimo kod klijenta na velikom sastanku. Planira se budžet za narednu godinu i na moje iznenađenje dobijam poziv da sedim sa drugim agencijama i da negde zajedno podelimo pogled kako bi naredna godina trebala da izgleda iz marketinškog ugla.
Ne dešava se to često, obično to ide tako da, klijent zapravo kaže šta treba da radite, često ne obazirući se na druge kanale tj. ne otkrivajući vam marketing mix. Za mene je ovo bilo super iskustvo, jer od drugih kolega naučite dosta o drugim kanalima, na kraju dana sve je to marketing.

Strandardno pitica grafikona je izgledala da su najmanja parčard odlazila na digital i radio. Razumljivo, posebno u tom periodu gde je radio kažu bio na izdisaju a digital krčio put. Može se reći da je digital dosta toga uradio da se promoviše na sav glas i da poveća svoj udeo u marketing mix-u mnogih kompanija. Pravo je pitanje, šta je sa radiom? Nakon 8 godina, malo više iskustva i sa možda neke druge instance, mogu da kažem sledeće:

– Prema istraživanju agencije Ipsos za 2018.godinu, 3,6 miliona građana Srbije sluša radio. Podatke iz 2019 godine uskoro očekujemo ali verujem da je trend rasta pozitivan. Zapravo više od pola populacije sluša radio.

– Najaktivnija grupa su zapravo ljudi u rasponu 18 – 49, što je negde najčešće i ciljna grupa za većinu kompanija. Core grupa sluša radio.

– Radio je medij koji se sluša i prati na mestima gde drugi mediji nisu toliko prisutni, izdvojiću dva primera: autombil i tržni centri. Ako odemo još dalje, radio se aktivno sluša ujutru u kolima kada ljudi planiraju svoj dan i kada imaju ono svoje vreme kada mogu da budu posvećeni sebi (drugim rečima fokus je tu). Sa druge strane, u šoping molovima radio se sluša na mestima, gde su ljudi zapravo došli da kupe nešto ili makar da odmore, popiju piće i opet imaju ono svoje vreme za sebe.

– Radio je ostao i opstao što se tiče formata emisija. Dok je na TV i digtal-u jako teško održati kontinuitet, na radiu su i dalje opstale neke od kultnih emisija (“Budjenje” na S2, sa Goricom Nešović i Draganom Ilićem koji su 20 godina radijski “par”; “Kontra kviz” na TDI radiju koji traje duže od 12 godina; “Mojih 50” na Naxi radiju u kojoj poznate ličnosti već više od 12 godina biraju svoje omiljene domaće pesme; “Top lista” Radija 202… ), za mnoge mi nije jasno zašto nisu prenešene i na TV ekrane ili u neke od digitalnih formata.

– Radio je bio i ostao riznica informacija. Neverovatno je koliko slučajući radio možete saznati neke od informacija koje su vam bitne, zanimljive i interesantne.

– Za razliku od TV, dok su svi pričali da je radio umro, zapravo je postao jedan od najboljih primera digitalne transformacije. Svima prvo padne na pamet podcast. Jedan od podataka jeste da je samo u 2019 godini pokrenuto vise od 40 ak podcasta u Srbiji i to sve za poslednjih 6 meseci. U Americi to izgleda ovako:

✓ Gotovo 40 % ljudi u Americi odsluša bar jedan podcast mesečno

✓ 45 % aktivnih slušalaca podcasta u Americi ima veći annual income od 250k dolara godišnje, što nam dosta govori koja ciljna grupa sluša podcaste

✓ Bitan deo, 54% slušalaca podcasta je voljna da kupi proizvod koji se reklamirao u podcast-u.

– Ovo sve nije bilo dovoljno da se u Srbiji ulaganje u radio poveća i da brendovi, pa čak i oni veći više pažnje obrate na ovaj kanal. Svega 9 mio eur je uloženo u radio u 2018. godini. Ako uzmemo da prema istraživanjima 82 odsto ljudi u Srbiji sluša i voli radio; da je prosečno vreme slušanja preko tri i po sata a da oko 80 odsto ljudi ne promeni stanicu kada počnu reklame (što je kuriozitet u odnosu na televiziju npr.) – postavlja se pitanje zašto radijski budžeti nisu veći.

– Ne postoji niti jedan kanal koji ima takav odnos, cene sadržaja, brzine pravljenja i mogućeg efekta. Radio je zapravo ako bi se prevelo u automobile, Honda Accord među kanalima komunikacije (ljubitelji automobila će me razumetii)

– Radio nije i teško da će postati prezasićen kanal, posebno u Srbiji. Izdvojilo se svega par radio stanica i one su našle svoju ciljnu grupu. Mlađi slušaju Play, žene Naxi, itd. Verovatni jedini kanal, gde ljudi i kada skipuju radio stanincu se vrate na staru. Nema tog momenta, daj čoveku mnogo informacija i zbunićeš ga.

– Radijski format (skup pravila po kojima se kreiraju muzički i govorni segmenti programa) je dobra stvar koja je radio učinila odličnim izborom za oglašavanje. Prvo, tačno znate ko sluša koju stanicu – ako je vaš brend energetski napitak nećete ići na easy listening radio, kao što ni preparat za prostatu nećete plasirati na nekoj EDM stanici. Drugo – i meni možda najvažnije i najdraže – radio prati ritam dana svojih slušalaca. Jutarnji programi počinju u vreme kada se oni bude i spremaju za posao, Sponzorisani segmenti o stanju u saobraćaju su “najgušće” rasporedjeni u vreme kada se voze ka/sa posla a o tome šta gledati u bioskopu se priča popodne, dok ljudi prave planove za veče.

– I ključna stvar, postoji toliko kreativnih ljudi na radio stanicama koji svoj doprinos mogu da daju i u drugim kanalima. Dajem jedan dobar primer ovde, YT kanal Slonoxy pictures, momka koji upravo radi na jednoj od radio stanica.

Ovaj tekst je pisao digitalac, čovek koji skuplja igračke, koga niko nije platio da ovo uradi, niti je neki preterani veliki fan radia. U kreiranju teksta mi je pomogla Nevena Azinović, kreativna direktorka Naxi radija.

Želi vam da vam radio bomarduje misli i snove.

No Comments Yet.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *