Od klinca, preko državnog posla do odraslog čoveka

By 0 No tags Permalink 0

Subota popodne, jeo sam, žena je legla da odmori. Novak je brzo izgubio a skapirao sam da je derbi sutra. U transformerse ne mogu da gledam doveka, trudim se da mi budu zamena za ribice u akvarijumu ali im pokretanje ide malo teže ovih dana.

Slika u mojim očima i sve počinje da se menja.

10858445_10152631729379094_1534581257434394408_n

Ne znam kada je tačno ova slika nastala ali znam da sam izgledao svežije i mlađe. Dečko sa desne strane je danas ozbiljan lik ali ako pogledate ovu sliku verovatno mislite da smo se našli na Adi, otplivali na drugu stranu i krenuli ka Delta City-iju. Zapravo, istina je da je to bio prvi sastanak i početak jedne lepe priče iz koje se kasnije izrodila agencija Ellecta Digital.

U to vreme sam za CMS misio da je nešto slično PMS-u a za PHP sam mislio da je skraćenica za neku mnogo zajebanu kompaniju koja planira da uloži pare u Srbiji. Sa malo predznanja ali velikim entuzijazmom koji me je krasio u to vreme uplovio sam u vode online marketinga i web produkcije.
Prvih 6 meseci mi je bilo pakleno. Trebalo je razumeti tim ljudi sa kojima radiš, klijent, dizajneri, programeri, svako na svoju stranu. Nekoliko puta hteo da odustanem ali sam tada taj posao shvatao kao hobi jer mnogo godina nakon toga sam uvek radio klasičan posao od 9 do 17 a agencije je bilo nešto sa strane, nešto što ne zahteva konstantnu pažnju.
Jednog lepog dana mi je neka bakica rekla iz natalnog horoskopa da ću raditi dva posla i tako beše. Kada mi je trebala ekstra kinta, radio sam tri pa nekad i četiri posla. Sve vreme me je pratio moj hobi, digitalni marketing. Kao klinac sam uvek voleo hobije, opuštaju, mnogo je lepo kada skupljaš i radiš nešto a to ti ne oduzima previše vremena.

Vremenom, pridružio nam se i treći član trojke koja jaše, Vlada. U to vreme sam nas gledao kao osakaćene Nindža Kornjače bez Splintera. Svako od nas je bio potpuno različit ali sa druge strane kasnije se ispostavilo da je svako doneo u firmu nešto svoje.
Čovek se lepo oseća kada stvara nešto svoje praktično od nule. U isto vreme sam bio uplašen šta će se desiti kada hobi preraste u ozbiljan posao, da li sam spreman za taj trenutak i da li sam mu dorastao. Odluku je bilo sve teže i teže doneti, u to vreme sam imao jako lep državni posao, siguran, bez mnogo stresa, više nisam bio sam. Znate, uglavnom ne volim da rizikujem, posebno ne u državi kao što je Srbija koja ti i ne daje baš veliki broj šansi. Takođe svi signali sa strane su mi govorili da treba da sačekam i da ne žurim sa odlukom. Onda sam krenuo da pričam sa sobom, kao u neka stara dobra vremena. Jako bitno, ne tražite savet od drugih ljudi ako nemate ama baš nikakvu predstavu šta želite. Odluka je došla praktično u nekoliko dana, imao sam i sreće jel su se poklopile neke kockice i moj hobi je postao svakodnevni posao.

Teško je opisati taj osećaj, shvatio sam da na kraju dana odluku morate doneti sami. Danas, kada pogledam oko sebe vidim ljude koje volim, poštujem, sa kojima želim da radim i za koje želim da se borim. Nikad nisam razmišljao o velikoj lovi, mada bi neki rekli drugačije. Moj život je isključivo bogat jer sam većim delom dana okružen ljudima koje volim, poštujem i od kojih mogu mnogo da naučim.

1669790_10152267829734094_9013388092900621871_o 11025132_947739101912062_3635485065973014012_n

Roditelji, moj otac kaže da razume i da mi veruje, to mi je dovoljno. Moja majka i dalje ne zna da radim privatni posao jer nikad ne bi shvatila zašto sam prešao sa državnog posla na privatni. Primetila je da se više smejem i čudno joj jer je čula da u državnom sektoru smanjuju plate.

Danas možemo da kažemo za sebe da smo firma i da ćemo napredovati iz dana u dan, kao tim. Šta god da se desi sutra, prekosutra, uradio bih isto samo bih manje oklevao.

0

No Comments Yet.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *