Posmatrajte čoveka kao bure, preciznije kao bušno bure. Bure koje ima bezbroj malih rupica po sebi. Potrebno je vreme kako bi sve rupe bile zapušene a mnoge rupe zauvek ostanu neprimećene. Na tebi je, da sipaš što više u bure kako bi održao optimalan nivo.

Zašto sam ovo napisao i zašto često koristim ovu analogiju? Marketingom sam krenuo još da se bavim na fakultetu, nakon toga nastavio da se usavršavam kroz različite kompanije, kroz sopstvenu agenciju, itd. Nešto više od 10 godina, rekao bih. Uglavnom sam vreme provodio sa ljudima koji se ovde popularno zovu digitalci, ljude koje zovu manuelci kada ne znaju da poprave digitalnu klimu.

Šalu na stranu, za sve ove godine primetio sam određene nedostatke ljudi koji se bave digitalom. Krećem od sebe, najlakše bi trebalo da spoznaš svoje rupe te sam ih klasifikovao u nekoliko kategorija:

• Nedostatak elementarnog finansijskog znanja. Dosta ljudi će reći: ne treba mi, drugi će se brinuti o tome. Znanja iz ove oblasti se svuda prepliću. Reći ću vam ovo, u Americi čime god da se bavite ova znanja se podrazumevaju ili će vas gledati kao crnu ovcu. Na kraju dana minimum što vam garantujem je da ćete drugačije gledati novac, a posebno tuđi novac koji vam neko stavlja u ruke da raspolažete sa njime kako bi promovisali određeni proizvod i uslugu
• Digital je tu ali marketing i ne baš. Zaprepašćuje koliko ljudi koji se bavi ovim pozivom ne zna osnove i ne razmišljaju marketinški. Prvo sam to objašnjavao činjenicom da smo se borili da ljudi uopšte čuju za digitalni marketing, da u Srbiji penetracija Interneta stalno raste, da imamo veliki broj FB korisnika, da smo ludi za video sadržajem, itd. U toj borbi smo zaboravili na esenciju, na marketing. Ako danas pitate prosečnog digitalca koji su mu bili najbolji virali, uspešne kampanje made in Serbia većina ili će morati da razmisli, ili će spomenuti politiku ili likove koji su spontano postali slavni kao tip koji je vikao Sveeeeeeeee, aaaaaaaaaaa. Da budem još malo precizniji, ironično je to da su najjače digitalne stvari u Srbiji kreirale kreativne agencije, ne digitalne.
• Komfort zona, retko mi se dešavalo da čujem da digitalci žele da rade nešto drugo sem digitala. To ne bi bio problem da se ovakav stav ne preslikava na neke druge situacije a to je izlazak iz komforne zone kada se to od vas traži. Apsolutno je nemoguće raditi ovaj posao, bez obzira da li si na strani agencije, kompanije, start’up-a ako ne sagledavaš širu sliku, moraš da poznaješ biznis. Nije sve u digitalu i to često zaboravljamo.
• Naučeni od malena, za nas sve odmah i sada, ne znamo za drugačije, #samojako. Ne prolazi to uvek, kad bolje razmislim retko kad prolazi. Moramo da biramo situacije, momente kada želimo da poentiramo. Jedan poznati sportista je rekao da je prosto nemoguće igrati na istom nivou 40 minuta ali kada dođe poslednji minut, dobar igrač zna tačno šta treba da radi.
• Izgubljeni u prevodu. Dan danas na konferencijama, stručnim skupovima pričamo i dalje da li nam je potreban digital, dobar sadržaj, digitalni marketing nisu samo društvene mreže. Ja vas pitam, da li bi slušali Jordan-a kako objašnjava Pipenu da je izuzetno važno da postignu više poena od protivnika.

Najbolja i najčešća stvar koju vidim u ovoj industriji i razlog zašto je jača iz godine u godinu je upravo mogućnost da ovakve mane brzo ispraviš. Nedostatke digitalci mogu da krpe brzo, istovremeno i na različite načine. Bitno je samo da nedostatke na vreme primetite, alati nisu problem.