Ne postoji interna i eksterna, postoji samo komunikacija

Komunikaciju bi trebalo lako objasniti. U nekom trenutku je to neko krenuo da komplikuje, kao i mnoge druge stvari. Ta kompleksnost je dovela do toga da se poslednjih par godina dosta upotrebljava termin :

INTERNA KOMUNIKACIJA

Ako kucate na google-u izaći će vam definicija na sajtu smarp.com:

Building an effective internal communication strategy is a great way to make your workplace more productive, collaborative and engaged.

Značaj internih komunikacija (zvaćemo ih tako u daljem nastavku teksta) je dodatno porastao prilikom pojave Covid-a. Pogledajte sledeći podatak:

Čovek bih rekao, ljudi se raspričali ali to nužno ne znači i kvalitetnu komunikaciju. Neke kompanije su to prepoznale značaj komunikacije i ranije, pa tako Yammer (Microsoft), Facebook Workplace i još neke platforme su specijalno pravljene za kompanije kako bi se zaposleni osećali kao da su na nekoj društvenoj mreži a zapravo ćaskaju sa ljudima iz firme.

Ako hoćete da posmatrate stvari iz ugla korisnika kako nas danas svi uče, onda treba pronaći razloge zašto bi neko koristio društvenu mrežu na poslu koja je namenjena baš za tu upotrebu.

Sledeće ključno pitanje je, kada pogledate ove izlistane potrebe, da li su one stalne potrebe zaposlenih? Da li su ovo potrebe ljudi generalno u komunikaciji, bez obzira da li je interna ili eksterna?

Pa da vidimo kako to izgleda u kompanijama:

  • Interna komunikacije nije rezervisana za sve, već to uglavnom rade HR odeljenja i Corporate odeljenja. Informacije primaju svi ali u kreiranju informacije učestvuje svega nekoliko ljudi.
  • Gotovo sve korporacije imaju svoje tzv. Kompanijske portale odakle skidate procedure, pravdate troskove, fakture, itd. U isto vreme mnoge kompanije su pokušale da baš tu započnu svoj put interne komunikacije. Dao bih poređenje, jednostavno opštine nisu mesta gde očekujete da ćete imati super zabavu i proširiti svoje znanje, nego mesta gde završavate administrativne stvari.
  • Kompanije često propagiraju kako je potrošač najbitniji ali dosta češće proturaju informacija kroz internu komunikaciju a da pre toga ne konsultuju svog potrošača, zaposlene.
  • Još češće se kao rešenje vide sistemi i platforme a ne gleda se suština, tj ne postoji strategija i cilj. Postoji tendencija da se prvo izabere platforma ili sistem pa tek onda se razmišlja šta da se radi sa tim sistemom. Microsoft je pustio Viva platformu, ništa drugo nego integrisano rešenje koje se bazira na Microsoft 365 platformi ali to nije rešenje problema.
  • Kao sto kompanijama treba pomoć u eksternoj komunikaciji tako mislim da im treba i u internoj, jer na kraju dana sve je to komunikacija, samo je drugačija ciljna grupa. Tako da to treba priznati i pronaći pomoć jer ako je nešto interno ne znači da kao deo tog sistema i znate kako da unapredite komunikaciju.
  • Kako bi interna komunikacija bila ozbiljno shvaćena potrebno je da bude u okviru KPI tj ciljeva zaposlenih koji se time bave, eksternih saradnika i ono najbitnije, top management-a. U svakom drugom slučaju, ova aktivnost je tick the box, kako to popularno zovu u korporacijama.

Komunikacija, interna ili eksterna je komunikacija na kraju dana. Što bi rekao Nikola Žigić, treba da znaš da primiš i da daš šalu.

No Comments Yet.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


nineteen − 8 =