Film 72 dana mi je pokazao i da od facebook-a ima neke vajde. Drugar je slučajno okačio klip iz več pomenutog filma i to malo mi je bilo dovoljno da pogledam ovo ostvarenje.

Ovog puta ću početi od glumačke ekipe. Kad sam video da u filmu glume Šerbedžija, Nikolić, Diklić, Mira Banjac i Krešimir Mikić koji me je posebno oduševio, to mi je bilo dovoljno da pogledam ovaj film iako nisam imao dobra iskustva sa filmovima gde se pominju sati, dani:)

E sad, možete da zamislite situaciju. Mesto odgiravanja Lika, porodica Paripovic, all star postava. Dva brata žive zajedno sa svojim sinovima. Jedan od sinova je intelektualno limitiran a drugi misli da zna da svira ali mu to i ne ide baš najbolje. Braća ko braća. Jedan od njih je ostao invalid, drugi se teši da nije alkoholičar i kad pije rakiju njemu je to samo pretakanje iz bureta na neko drugo mesto. Sve njih izdržava baka koja prima penziju od svog pokojnog muža koji je bio ratni heroj. Zanimljivo počiva da bude kad baba umre i kad postoji opasnost da penzija prestane da stiže svakog prvog u mesecu, jer nijednom od Paripovića ne pada na pamet da krenu da rade.

Ostali likovi u filmu nisu ništa manje zanimljivi a posebno mi se ističe Glogovac u ulozi policajca, ovog puta malo drugačije od onog policajca koga je glumio u Munjama.

Naravno, ovakvi filmovi ne mogu a da se ne dotaknu socijalnog momentuma kao i besparice koja je prisutna. Razlika ovog puta je ta, što je sve opisano na potpuno jedan drugi način. Scenario zaista sjajan, dialozi odlični, gluma neću da komentarišem.

Sve u svemu, nasecite pršutu, uzmite malo kajmaka, sipajte jednu rakiju i uživajte u ovom filmu.