Prihvatiti sopstvene mane i nedostatke je nešto što je tako retko da se došlo do tačke da predstavlja temu na osnovu čega su napravljeni mnogi filmovi. Prihvatanje sebe kakvi zapravo jeste predstavlja slobodu koja nema cenu. Zavolite sebe da bi zavoleli druge, rečenica koju često čujete, zapravo bih obrnuo situaciju, da li ste svesni u koga ste se zaljubili?

Upravo o tome govori film Flight. Jednostavnog naziva ovaj film govori o prihvatanju nedostataka koje svaki čovek ima, limitu koji svaki čovek dostiže u svom životu a tiče se laganju samog sebe pa i drugih, trnovitom putu spoznavanja samog sebe ali i ljudi iz okruženja.

Whip Whitaker (Denzel Washington) je spojio dve nespojive stvari: alkoholizam i vožnju avionom. Ne samo da uspeva da pilotira u alkoholisanom stanju, već je najbolji u tome što radi. Samouveren je, nadmen i povrh svega potpuno zanemaruje okolinu sve do trenutka kada baš njegov avion biva oboren u oluji. Čoveku treba malo da bi se poljuljao ali čak i u lošim situacijama može dosta da se nauči ali Whitaker to nije iskoristio i nastavio je da uništava samog sebe.

Sve što mogu reći, Denzel is back. Iskreno, izbegavao sam neke od filmova koje je snimio  u poslednje vreme ali ovaj film me je privukao zbog svoje jednostavnosti. Denzel se upravo snalazi najbolje kad su jednostavne radnje, priče koje opet sa druge strane nose snažnu poruku. Apsolutno ne postoji rupa u dva sata koje bih mogao da nađem a tiče se role Denzela koji je i centralna figura ovog filma.

Ovaj film je potrebno istrpeti u određenim delovima gde se radnja sporije odvija ali vredi, jer kraj filma sve kaže. Kad mislite da ste izgubili, VI ste zapravo najviše dobili. Potrebno je samo da to vidite.

Moja ocena: