Crtani filmovi nas mnogo više uče od filmova. Na prvu loptu bezazleni, smešni, crtani filmovi na najednostavniji mogući način objašnjavaju i edukuju ljude. Zapravo činjenica je da se vi sve vreme dobro zezate i smejete ali kako vreme prolazi upijate stvari koje utiču na vaše ponašanje.

Iskreno veći sam ljubitelj filmova koji se zasnivaju na Mangi i Anima stilu crtanja ali filmovi poput Ice age, Megamind-a su crtani filmovi koji me uvek nasmeju i ulepšaju dan. Tom nizu se zasigurno pridružuje i crtani Hotel Transilvania.

Posle crtanog How to train your dragon, ovaj crtani je najbolji koji sam gledao u poslednjih godinu dana. Pretpostavljate, radi se o vampirima i čudovištima ali na potpuno drugačiji način. Čudovišta su ugrožena vrsta i pokušavaju da se sklone na mesto gde neće kročiti ljudska noga. Glavni mozak operacije je Grof Drakula, koji godinama gradi hotel koji bi bio utočište za sva čudovišta. Naravno, postoji mali problem, Grof ima kćerku koja već postaje dosadna sa zahtevom da ode u spoljašnji svet. Grof pokušava na sve načine da je odvrati od te činjenice ali se stvari dodatno komplikuju kad u zamak sasvim iznenada ulazi ljudsko biće, drugim rečima, dečko koji je u sred puberteta.

Likovi u ovom filmu, dialozi, radnja, sve je lepo i dobro ukomponovano. Ideja filma je da se ukaže koliko je bitno da budete široki u svojim pogledima, da generalizacija nije dobra, da control freak trenutak može samo na kraju da ispadne loš po Vas i na kraju koliko je bitno da ne osuđujete ljude koji su različiti od Vas samih i da apsolutno svima treba dati šansu čak i kad Vam se čini da je to potpuno besmisleno.

Ovaj crtani mi je na kraju krajeva omogućio da vidim kako je to kad si potpuno sam u bioskopu. To je jedna od onih stvari koje dugo čekate i shvatite da nije ništa posebno.