Kada razmišljate, sanjarite, lažete, bilo šta da radite, zapitajte se da li ste to Vi? Da li sutra mogu da iznesem te stvari, da li sam to JA?

Kada sam pogledao prvi put trailer za film Locke, video sam Tom Hardy u nekom drugom svetlu i negde sam predosetio da će ceo film biti u automobilu i kako čovek pokušava da sve svoje probleme reši u 2h.
Na filmu kao i životu, stvari su jednostavne, dobre ili loše, crne ili bele. Odavno sam prestao da mislim da postoji utopija.

Film Locke govori više, govori jednostavno i što je bitno tera vas da se pitate. NIje to loše, kada bi ljudi zapitali sebe nekad, ceo svet bi bio bolji. Unutrašnji demoni, nedoumice, odnos sa ljudima, sve dobijate u ovom filmu, u svega 1h i 20min.

Nema drugih glumaca, samo veliki Tom Hardy, njegova definitivno najbolja rola. Ako se sranje već desilo, onda nemoj samo da ga zgaziš, jebem li ga, u životu je najlakse reći, desilo se. Veće je pitanje, šta sada. Kao što bi reko Hardy u filmu, daj da pričamo o sledećim praktičnim koracima.

Život i nisu koraci, ne postoji rešenje, ako ga previše stegneš kad tad popusti, ako ga previše pustiš nikad ne povratiš kontrolu. Opet dođete u situaciju da ne postoji idealno i to svi znamo.

Filmovi kao i knjige treba da vas nateraju da razmišaljte, film Locke će vas na to naterati, bar mene jeste. Kada sam dobio pitanje na jednom od intervjua za posao Ko sam ja? mislio sam da me neko zajebava ali danas mislim da čovek teže pitanje u životu ne može da dobije. Najmanje poznajemo sebe.