Početkom svake godine sebi obećavamo da ćemo ove godine više voditi računa o sebi, drugima, drugim rečima da će svaka sledeća godina biti bolja od prethodne. Uvek se pitam, šta zapravo ispunimo od tih obećanja i koliko su ta ista obećanja realna.

Neil Baldwin (Toby Jones) je odlučio da bude srećan svaki dan, svaki trenutak, ma svaki minut je koristio da se drži svog obećanja jer kako ćeš pred druge ako lažeš sam sebe.
Imam preko 40 godina, ne kapiram brzo stvari, živim sa majkom, registrovan sam kao klovn ali bez cirkusa, ništa me dalje ne sputava. Neil je samo želeo da bude menadžer fudbalskog kluba Stoke City. Ne samo da je želeo, on je bio ubeđen da će tako i biti. Na kraju je postao ekonom i jedan od ikona kluba. Večita inspiracija za sve ljude u klubu, navijače i za sve ljude koji su ga poznavali, a Neil je bio prava faca.

Ovaj film vas tera na razmišljanje da često stvari u životu morate raditi na osnovu srca, osećaja, ne uključujući previše logiku i razmišljanje. Ono što ne radite u tom trenutku, pravom trenutku, teško da ćete realizovati kasnije a u međuvremenu se zadovoljavate sa stvarima gde sami sebe ubeđujete da je to TO.

Toby Jones je odigrao maestralno, njegov fizički izgled, mimika, jednostavno uklopilo u priču i stvarno ne mogu da zamislim ko bi odigrao Neila na bolji način. Zapravo ovaj film je toliko jednostavan i pitak da apsolutno ništa ne bi dodao ili oduzeo. Engleska produkcija me oduvek oduševljava sa ozbiljnošću priče ali uvek protkanom jednostavnim i dobrim humorom.

Film Marvellous nije film gde je neko veilčanstven jer je spasio ceo grad od zemljotresa ili je skrkao pola mafijaškog klana, već je film o običnom čoveku koji je jednostavio odlučio da bude srećan bez obzira na okolnosti koje ga okružuju.