Mislim da je svet počeo više da ceni kornjače nakon Nindža kornjača. Ja verujem da ja jesam a one su vremenom postale nešto više, postale su deo detinjstva mnoge dece koje su besumučno upijale mudrolije Donatela, duhovitost Mikelanđela, surovost Rafaela i pravičnost Leonarda.

Michael Bay je odlučio da ih ponovo oživi mada malo ljudi zna da to i nije potrebno jer su igračke Nindža kornjača jedne od najprodavanijih u svetu. Malo sam se plašio da Bay ne upropasti i drugu veliku ljubav iz detinjstva nakon Transformersa ali se to na sreću nije desilo.

Nakon odgledanog film imao sam sličan utisak kao i posle Montevidea, bio sam srećan, nekako ispunjen jer posle dužeg vremena sam video karakterizaciju omiljenih likova koja me je podsetila na crtani film. Osećaj kao da sam se dobro napio i pri tom dobro jeo a sve se to desilo, eto tek tako.

Apsolutno nemam zamerke kako su likovi ove četiri najpoznatije kornjače preneseni na platno. Doduše malo mi je smetalo što kao i u crtanom Splinter nije drevni ratnik već svoje veštine uči iz priručnika, brzinski. Sa druge strane manjka jačine u negativnim likovima, imam utisak da nisu dovoljno razrađeni i da je preteran fokus bio na kornjačama.

Ovaj film mogu slobodno da uporedim sa Guardians of the Galaxy jer me je film dobro nasmejao i zabavio, potpuno se poklopio sa mojim očekivanjima. Odlična muzika, atmosfera, balansirani efekti, odlično urađeni i animirani likovi kornjača, sve na svom mestu.

Malo ko to razume, ali trenutak kada Mikelanđelo kaže Kavabunga i kada se vidi smešak na licima kornjača kada vide picu je trenutak kada se i ja smejem više od njih samih. Malo je trenutaka u životu gde možete dobiti jeftinu zabavu i gde vam je šmešak na licu nekih dobrih 2 sata stalno prisutan.