Prošlo je neko vreme da sebe nisam zapitao neke osnove stvari, da li čuvam ono što imam najbolje što znam, da li znam da vrednujem ono što imam tik pored sebe. Da li sam fer ka Željku kakvog poznajem i ljudima koje poznajem.

Pogrešan trenutak znam, novogodišnji praznici su ali sam ja pogledao film Prisoners, ne zanemarite. U moru sranja koje gledamo ovih dana kako na TV-u tako i u bioskopima stidljivo se negde provukao film bez mnogo pompe. To vam je kao one devojke u osnovnoj koje su bile neprimećene bez razloga, jer lepota je bila uvek tu samo su trebale godine da ona izađe na videlo.

Uvek se ponavljam ali to je zato što ni sam još nisam skapirao koliko je život jednostavan. Jedan dan imaš sve, drugi dan ti oduzmu delić i spreman si da se odrekneš onoga što imaš i nesvesno to sve upropaštavaš kako bi pronašao delić koji nedostaje.
Zatvorenik svog života, svojih problema, svoje prošlosti a sve vreme misliš da imaš stvari pod kontrolom. Zvuči poznato?

Prvi put neću reći ko glumi, kako su glumili, gde je smeštena priča i slične stvari. Potrebno je samo da obratite pažnju na sve likove u ovom filmu jer svaki ima svoju priču.

Triler – drama to je sve što mogu da vam kažem, ali se ne trudite da pogodite ko je šta uradio u filmu, opterećuje a to vam ne treba ovih dana.

Film testira, provocira, ispituje, dokle su ljudi spremni da idu zbog onih koje vole. To zapravo ne znate dok ne dođete u takvu situaciju tako da ne osuđujte ono što ne poznajete. Ljudi se plaše nepoznatog.