Simpatičan naziv za film, Stoker. Kada sam čuo prvi put za film, pitao sam odmah jer se piše po Vuku. Tako i beše.

Prvi, osnovni i najbolji komentar za ovaj film, bolest. Ne preporučujem ga ljudima koji očekuju njanja priči, pucanje i Adama Sendlera na koga padaju najbolje ribe ovoga sveta.

Film se bazira na porodici Stoker gde stvari počinju ozbiljno da se menjaju nakon smrti glave porodice Ričarda Stokera i volšebnog nestanka nekoliko ljudi koji su bliski porodici.
U celoj to priči najteže je Ričardovoj ćerki (Indija Stoker) koja je jako bila vezana za oca. Priču dodatno komplikuje problem koji Indija ima a to je da ima problem kad je neko dodiruje a pri tom ima i problem OKP (opsesivno  kompulzivni poremećaj, nemojte da probate ovo da izgovorate pred drugim ljudima, prvo vežbajte kući). Problem pokušava da joj reši njen stric Čarls koji to radi na svoj specifičan način.

Film je dobio vrlo dobre kritike i više ljudi mi ga je preporučlo kao odličan film. Da li nije nešto u redu samnom ali generalno film je na mene ostavio jako loš utisak. Opet se vraćam na početak, da mi sve izgleda jako usiljeno i dosadno. Volim pametne filmove koji na suptilan načina ispoljavaju bolesnu stranu ljudi koju mi svakako posedujemo samo je pitanje ko je i na koji način ispoljava ali to ovaj film nije uspeo.

Sa druge strane, gluma je odlična. Mogu reći da se na Nikola Kidman vide tone botoksa ali i dalje izgleda zanosno. Mene je posebno oduševio lik Čarlsa Stokera (Matthew Goode) ali i mlada Mia Wasikowska koja tumači lik Indije Stoker i za mene je pravo osveženje.

Svakako je ovo jedan od retkih filmova gde sam dobio nekoliko dobrih preporuka a sam nisam zadovoljan istim. Preporučio bih vam da ga ipak pogledate, ako ni zbog čega drugog onda da bolje sagledate kakvi sve međuljudski odnosi postoje i koliko su ljudi spremni daleko da idu. E da, možda ću ja biti jedini kome se ovaj film nije svideo.