Pre neki dan počnem da savetujem ljude koje to sve filmove trebaju da pogledaju. Odjednom me preseče druga strana sa filmom The big Kahuna. Osećao sam se zbunjeno i postiđeno, jer nisam ni gleoda ni čuo za film. Čovek se uči dok je živ i uvek ima vremena za popravni.

Film The big Kahuna je jedan od onih filmova gde vam treba jedna soba i par dobrih glumaca, drugim rečima par vrhunskih glumaca. Ovog puta je to Kevin Spacey i omiljeni Deni De Vito, junak iz mojih mladalačkih dana dok se besumučno premotavao i gledao zeka Rodžer i čovek koji je naterao Arnolda da zatrudni, bar na filmu:)

Elem, priča se svodi da  Larry Mann (Spacey) i Phil Coope (De Vito) prave konferenciju i neću reći konferenciju pod znacima navodnika. Glavni cilj je privući glavnog čoveka koji će biti na toj konferenciji i prodati mu mazivo ili šta god, jer u filmu to nije toliko bitno.

Problem nastaje kad se propusti prilika da se stupi u kontakt sa glavnim čovekom ali onda na scenu stupa Bob Walker (Peter Facinelli), čovek koga sve vreme psihički ubija Larry a problem leži u tome da Bob jednostavno previše veruje u Boga i veruje jednoj ženi. Koliko god je to Larriju izgledalo apsurdno i nenormalno, na kraju ih je vera u Isusa i spasila propasti.

Moram da napomenem, da se radnja filma odvija samo u jednoj sobi, što filmu možda ne daje na efektima, pejzažima, akciji, ali to i nije potrebno. Ako to želite, uključite terminatora, expendables i sl. Akcenat je na dialogu ljudi koji imaju drugačije poimanje stvarnosti a vezani su poslom, gde im je isti cilj, prodati famozno mazivo.

Ne preporučujem film ljudima koji plitko gledaju na filmove, jer im se ovo ostvarenje neće svideti. Ako ste kojim slučajem gledali film Man on earth onda i ovaj film ne smete propustiti.