Petak, Dan Državnosti, državni posao i slobodan dan. Ustao sam rano kao po navici i otišao na mesto koje kao mali nikako nisam voleo a to je pijaca. Ako želite nesto da spremite a da to bude sveže i kvalitetno pijacu ne možete da zaobidjete. Problem koji često imam je taj što kupujem samo ono što meni treba zaboravljajući da kad kupujem recimo 2 šargarepe za jelo koje spremam ta ista šargarepa može da se koristi i u druge svrhe te stoga je potrebno kupiti je više. Takodje znanje iz prirode i društva je odavno isparilo pa tesko raspoznajem povrće, postepeno se postaje šampion, idemo dalje.

Već duže vreme razmišljam kako bi bilo dobro da spremim neku ribu i izbor je pao na lososa. U mojoj dugoj istoriji kuvanja koja je počela pre par meseci na meniju logično do sada nije bila riba pa rekoh da popunim rupu. Zeznuta stvar sa lososom je ta što teško možete da ga nadjete svežeg u nekoj od ribarnica te sam se uputio u najblizi market.

Taj isti losos je malo radio na radijatoru da bi se otopio a za to vreme sam spremao smesu u kome ću peći tog nadam se otopljenog lososa. Smesa u kojoj se peče losos je jednostavna i potrebno je imati 3 supene kašike soja sosa, jednu pavlaku i malo jogurta i to sve pomešati u jednom sudu. Kada losos malo živne stavi se u vatrostalnu posudu i preko lososa ide malo vegete i crni biber, ne previše, bitno je da svako parče bude prekriveno sa vegetom i biberom. Preko toga se prelije smesa koju ste prethodno dobili, prekrijete alu folijom i to se peče nekih pola sata na 200 stepeni dok sve lepo ne porumeni.
A u medjuvremenu što bi rekao Goran iz OK benda, spremio sam pirinač. Ne znam zašto ali ubedljivo najbolji i najlakši za spremanje je Kočanski pirinač. U proključaloj vodi pirinač se kuva nekih 10 minuta i što je najvažnije ukusan je i nije gnjecav. Salata je uvek opcija. Kao i svaki pravi Srbin čuo sam za maslinovo ulje u salati prekasno a i aćeto balsamico mi nije bio toliko poznat. Onog trenutka kad probate kombinaciju maslinovog ulja i aćeta, nećete moći da zamislite salatu bez ova dva sastojka. Sirće je uvek tu negde, stara ljubav zaborava nema.

Jednočlana komisija u vidu moje devojke je ocenila jelo kao zadovoljavajuće. Mislim da ima razloga za brigu jer kuvanje počinje polako da mi se svidja a i prepoznavanje povrća je sad mnogo bolje. Sledeća faza je cenkanje u koje se još uvek nisam upustio.