‘’Tata treba da stavim lego u ostavu’’

‘’Sine, ubiće nas majka, nema mesta za zimnicu od tvojih stvari’’

Ovo je standardna rečenica koja bi se čula sa vremena na vreme kako bi popunio neku kolekciju i počeo sa drugom. Samo bi majka menjala reč u zavisnosti od sezone, jer zimnica nije uvek bila aktuelna.

Naravno, moja majka koja je radila u Palmotićevoj je znala koliko je bitno da me nešto interesuje i da to moje interesovanje dodatno produbim. Često sam to radio kroz kolekcionarstvo.

Tačnog trenutka ne mogu da se setim kada sam zavoleo skupljanje stvari ali su se one samo ređale: automobilčići, paklice od cigareta, mirisni papirići, stari novac, poštanske marke, satovi, transformersi, Lego, itd.

Za ovaj tekst nije toliko bitno šta skupljam, već šta je to sve proizvelo kod mene i zašto smatram da je jako bitno da još u najranijim danima dete razvije taj osećaj, bez presije da bude neki ozbiljan kolekcionar.

Da krenemo:

• Disciplina, još kao malo dete koje je krenulo nešto da skuplja po prvi put se učite disciplini tj koliko je bitno da nešto što skupljaš čuvaš i da uvek znaš gde ti je. Kod mene ta tenzija je dobra, kada vas dete čeka i pita da li si našao Zumu kako bi se kompletirale Patrolne šape.
• Kako odrastate i pasije ostaju, imate dobar osnov da o nekim stvarima ipak više znate od drugih. Prosta stvar, jednostavno imate veću želju i glad za informacijama. Ovaj momenat posebno pomaže u poslu i generalno u životu, kada vam je pasija i radoznalost preko potrebna. Mnoge stvaru nisu komplikovane i mogu da se nauče ali je gotovo uvek problem motivacij i želja da nešto kreneš i naučiš.
• Kolekcionarstvo se toliko razvilo posebno u vremenima nove tehnologije da imate pregršt mesta gde možete da imate interakciju sa ljudima koji imaju slična ili ista interesovanja. Na jednom mestu možete lako naći sve one ljude koji dele vašu pasiju a potom među mnoštvo ljudi i ljude koji dele iste vrednosti.
  Ovde je bitno da pasija i životne vrednosti nisu iste stvari i da mi se često dešavalo da sa ljudima delim pasiju ali apsolutno ništa više od toga i taj odnos tu treba i držati.
• Investicija, mnoge kolekcije koje sam gledao danas vrede mnogo više nego kada su pokrenute. Dobar primer su Lego kockice, koje se sve češće spominju kao sjajan način za investiranje. Daću jedan primer, stari gusarski brod Lego bi tada koštao kao današnjih 150 eur a danas se prodaje i do 500 eur u zavisnosti u kakvom je stanju.
• Različiti hobiji koji prerastu u kolekcionarstvo daju širinu i tu negde vidim najveću prednost. Jednom recimo kada uđete u svet igračaka kao kolekcionar, stripovi i filmovi vam nisu daleko. Ne morate nužno da ih skupljate ali konzumacija samog sadržaja je sasvim dovoljna da sebe oplemenite.
• Finansije, kada se bavite kolekcionarstvom nezaobilazni deo je trading. Tj uzimanje odredjenih stvari, često koje nisu kompletne, traženje delova, prodavanje za veće pare i tu već možete da naučite još kao dete šta znači novac i kako od manjeg da napraviš veće.
  Negativna stvar koju sam viđao kod ljudi ali i kod sebe jeste preterivanje, tj kolekcionarstvo je zabavno i prija samo onda kada trošite novac u skladu sa svojim mogućnostima. Vrlo slična filozofija se primenjuje sada i na neka investiranja gde se kaže da možeš da uložiš pare koje si spreman da izgubiš i da to neće uticati dalje na tvoj život.
• Emocija i uspomena. Meni najdraži deo.
  Određena kolekcija koju imate, priča o vama i podseća vas na neke uspomene, koje hteli mi ili ne, blede.
  Dobar primer su satovi, gde vas neki sat podseća na prvu platu, diplomski, ili bilo koji drugi bitni dan u vašem životu. Više ne pričamo o materijalnoj vrednosti nego emotivnoj a tu dolazimo do čuvene rečenice mog oca na moju konstataciju oko vrednosti moje kolekcije Transformersa:
  ‘’Tata, jel znaš koliko vredi moja ova kolekcija Transformersa’’?
  ‘’Sine jel ti prodaješ ovu kolekciju Transformersa’’?
  ’’Ne’’
  ’’Onda ta  kolekcija ne vredi ništa’’

Često se kolekcionari smatraju fanaticama jer je način na koji pričaju o svojoj pasiji takav, fanatičan. Ja bih sveo to sve na dosta jednostavniju filozofiju a to je da:

Onog trenutka kada od nečega imate dva komada, već sebe možete smatrati kolekcionarom i graditi svoju pasiju bez obzira na broj komada u kolekciji i njenu tržišnu vrednost.