Često se osvrnem iza sebe, jebi ga navika, stalno tripuješ da će neko da ti zavuče ruku u džep.Da li sam uradio ono, da li sam iskljućio šporet kad sam izašao iz stana, jel sam stigao da platim račune do 15-og u mesecu i zilion drugih stvari. Jebena to-do lista, proganja me, iznova i iznova.

Onda sagledam probleme drugih, preveliki teret za nositi, jer ne možeš samo da gledaš sebe. Šta ti preostaje, da se okružiš dobrim ljudima, džabe je a ne škodi.

Kada ste u jednoj prostoriji, ogoljeni, bez dlake na jeziku, svi ste jebeno isti. Mogu da opsujem, da zaplačem, da budem ranjiv, da se ponašam bahato. Koliko mi to znaci, reći ću vam mnogo. Jebeno piće sa nekim ko može da shvati najprostije stvari, ko ti se pravda, ko te razume. Na kraju dana sve možeš da nađeš ali pravog i živog sagovornika najteže.

Tražimo iste stvari od početka, nečiju pažnju, pogled, savet, opravdanje za loše stvari koje ste uradili. Potreban je samo klim glavom i odobravanje i sve počinje da dobija smisao. Često se dešava da lako započnete stvari ali vam na kraju treba potvrda, potvrda od osobe do koje vam je stalo.

Ne ostavljajte sebe sa samim sobom, trenutak kada ne postoji drugo mišljenje, druga strana priče. Zavisnost je neizbežna.