Jedno DA obeležilo godinu

By 0 No tags Permalink

Spucana još jedna godina. Idemo dalje ali nikako bez toga da se ne napravi mala rekapitulacija svega.

Svakako main event ove godine je da sam skupio muda da zaprosim devojku. Iznenadivši sam sebe, uradio sam sve gotovo bezprekorno. Neću pričati o tome o kakvom neznanju se radilo pre nego što je zaista sve krenulo. Potencijalni budžet je bio 200 – 300 eur za ceo projekat. Budžetiranje urađeno kao i planiranje. E šta ti je FON-ovac, džabe sam krečio. Na jednom od razgovora koje sam vodio sa iskusnijim ljudima dobio sam povratnu informaciju da ovaj budžet koji imam ipak nije dovoljan što sam se i sam uverio.

Malo me je sve to preseklo, jebem li ga, učiš tolike godine, planiraš i na kraju ne uradiš najosnovniju stvar, raspitaš se. Pogređi čovek, tako kažu.

Idemo dalje, ne dam da me to poremeti. Projekat se sastojao iz nekoliko faza. Kupovina prstena je bio lakši deo, mada ja to tad nisam znao. Rekoh sebi, veći deo posla si završio sad samo da uručiš prsten. Onda scena ko iz crtanih filmova, hiljadu znakova pitanja oko moje glave. Da li da bude na javnom mestu, ne ispašće bezveze a može da se desi i mala sitinica da me odbije. Malo dalje od te ideje, da uradim to u Pragu, romantičan grad a šta ako me uhvate na granici i ocarine mi prsten i zadrže me ko Gidru u Boljem životu. Moja mašta je dobila na volji i svakakve glupe ideje su mi padale na pamet. Na kraju, rešenje se krilo bliže nego što mislite. Uradiću to u stanu gde živimo, na domaćem terenu.

Kada sam negde definisao mesto, usledilo je novo pitanje. Kako to da uradim? Kao što već znate volim da jedem a preko stomaka se mnoge stvari završavaju tako da su punjene  lignje u sosu od hobotnice završile dobar posao do trenutka kada sam trebao i zvanično da predam prsten. Ponoviću, punjene lignje u sosu od hobotnice. Verujte mi da sam otisao na pijacu ne bih znao da kupim lignje a kamoli da ih očistim. Kako se sve ne bi pretvorilo u fijasko pozvao drugara Vladimira. Mali problem, kolega Vlada taj dan zakasni tričavih 3 sata tako da sam već spremio B plan sa pastrmkom kod teta Borke. Na sreću, sve smo spremili u poslednji čas i na kraju je sve ispalo dobro, rekla je DA.

Da mi je neko rekao da će jedno DA da me učini toliko srećnim, ne bih mu verovao. Reč od dva slova za koju sam radio dobra 2 meseca ali se na kraju isplatilo.

Mala sitnica, počeo i da skupljam Transformerse i pronašao još jedan izduvni ventil ali i još jedan način da potrošim novac. Neko bi rekao da sam ludak ali ja kažem da dete u meni i dalje preovladava tako da je moj prethodno opisani uspeh još više dobija na značaju.

Na kraju svašta vam se dogodi u toku jedne godine ali ljudi na kraju pamte svega nekoliko stvari. Onda je red da tih nekoliko stvari uradite kako treba.

No Comments Yet.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


6 + twelve =