Mislim da je teško naći čoveka na tržištu sa iskustvom iz:

• Male srpske klasične privatne firme, varijanta tri musketara
• Državne firme
• Korporacije
• Startup

Da li je za pohvalu, iskreno ne znam, kapiram da bi sada sa ovom glavom na pola puta odustao. Verovatno bih stao na toj državnoj firmi, u stvari još bolje, na korporaciji.

Ali ja sam gamer, prelaženje nivoa me je uvek ložilo i koliko god je prethodni nivo bio dobar, sledeći je morao biti bolji i kao i u igrici, uvek pokušavaš da izvučeš najbolje i da to iskoristiš i dođeš do kraljice.

Svako iskustvo je bilo toliko specifično kao kada u Lufu i Crnoj Ovci stavite limun, pistać i malinu, osetite svaki ukus.

Mala privatna klasična srpska firma ili agencija SiS (sve i svašta) te nauči odmah da je svaki posao za svakoga. Ovo otrežnjenje je najbolje da vam se desi na početku. Ako treba da nosite kacu kupusa za gazdu kroz Narodnog fronta, onda to i uradite. Uporedio bih ovo sa igricama i automatima na vašaru, sve probaš i sve ti je ok. Jeftin je chip in a zabava zagarantovana.

Pravi hustle nije nastao kada se pojavio GaryVee nego baš u ovim malim firmama koji su iz ničega pravili nešto sa ljudima koji su bili dijametralno različiti. Oni su bili startup pre startup/a.

A onda dobijete sto života i krenete da igrate tetris, pogadjate, državna firma. Igrate igricu, brzo je savladate a ostalo vam je 80 života. Sigurica ali dosadna, kao nekada kada je Emilio Praskući kada predlaže šta da igrate, davao troznak kao predlog.

Šalu na stranu, radio sam u jednoj od najzanimljiviji državnih firmi na tržištu ali opet na kraju dana, sistem je takav da te usporava ma koliko ti bio brz i naložen. Ovo je idealan trenutak da odrediš šta voliš, laganini ili ne.

A posle toga dolazi igra strategije, ili ti korporacija. Nažalost od strategije sam igrao samo Red Alert, tako da je start u korporaciji bio kao bos po trnju. Apsolutno najbitnija stvar u radu je taktika i mogućnost da znaš kada da daš gas, stisneš kočnicu i ako treba povučeš ručnu. Meni su rekli da se to zove soft skills i da mi to fali, što je bilo očigledno. U malim firmama i državnim to sigurno nisam mogao da naučim a rastao sam na periferiji gde od soft skillova je jedino bilo cool da na razlici ne udariš čoveka po glavi već po rukama.

Kada naučiš da igraš možeš da budeš dobar ali ovi što su krenuli da igraju pre tebe će uvek biti ispred tebe i jako ih je teško stići što zna da deprimira i razlike su velike.

Ćuti drži nula nula je strategija koju većina odabere, posebno ako ste nešto napravili i planirate da napredujete dalje u igri zvanoj korporativna strategija.

Tako prebijen ali i omekšan soft skill-ovima, ulazite u Quake arenu, zvanu startup. Važno je da pucate, nije bitno u koga, samo je bitno da pucate i da ne stajete. Adrenalin vas puca dok vas ne spuca.

Svi protivnici su različiti i imate dosta tzv. stakeholder-a. Država, tim, investitor, klijenti, sve to morate da uskladite a da izgleda cool i da prikažete brojke. Svako ko je igrao Quake zna koliko mu je bilo teško na početku ali kada uđete u fazon, samo vas vozi.

Danas, mogu da kažem da sam u svakoj fazi svoje karijere osetio sreću i da sam ostao dovoljno dugo da mi to ne postane opterećenje i da mi ne utiče na privatni život. Uvek sam bio direktan, iskren i emotivan i koliko god vam pričali da to ne valja, valja. Jer jedino ekpresijom onoga što jeste ćete videti da li vas okolina prihvata ili ne. Gluma svakako ostavlja više posledica.

Najbitnije, svaka moja luda ideja je ispraćena od strane moje žene bez koje ne bih mogao apsolutni ništa da uradim. Klinci pomažu jer su skromni, dokle god uvek ima za plazmu i mleko.

Ja sam jednostavno sebi rekao:

Nekad je potrebno da se vratiš korak unazad, da bi otišao tri unapred.