Jel smo ostarili? Da li smo krenuli da se ženimo, udajemo, rađamo decu? Jel smo u ritmu kuća, posao, kuća, posao? Da li izbegavamo da pijemo pivo ispred zgrade? Da li nam je mail i mobilni telefon primarni vid komunikacije? Da li vise ne izlazimo na mesta na koje smo izlazili kad smo bili mlađi?

Ovo sve = ostario. Uspešno gajim bradu evo već par nedelja. Kaže moj drugar Mladja nejaka brada sklona da poklekne po udarima gumice zvane Pelikan. Starije izgledam sa istom pa rekoh moram da počnem od prvog nivoa.

Ritam posao kuća posao kuća eventualno remetim izletima u gradskom prevozu. Kažu ljudi da sam se uozbiljio, drugi čovek. Ni sam sebe ne mogu da prepoznam nekada. Od blejača sa faksa, čoveka koji je grickao semenke ispred zgrade, dečko koga su ostavljale devojke zbog fudbala jer mi je Okocha bio draži. Dečka koji je bio u stanju da ceo dan provede na faksu a da apsolutno ne provede ni jedan minut na predavanjima i vežbama. Mazanje sendviča mi je bio vrhunac kulinarstva a danas mogu da se pohvalim dobro ispečenom jaretinom.

Kad vam neko kaže da ste se uobiljili, odmah shvatite to kao znak da ste zapravo na neki način ostarili. Za razliku od toga da vam je nazadovanje kad iz Reala pređete u Partizan sa životom vam nije tako. Život vam daje tu priliku da budete ozbiljni ali i da vratite dete u sebe. Sedenje ispred zgrade i pričanje praznih priča ne mogu nikad da isključim iz svog života.
U Pragu sam ceo dan mislio o glupoj igrački Predatora koju sam video u tamošnoj prodavnici. Za nekog sam lud ali sebi mogu jedino da priznam da sam i dalje dete. To mi se vidi i na poslu, emotivno reagujem, ne znam da se suzdržim kad treba.  Da li želim da suzbijem to, naravno da ne. Sve ono što sam danas potiče iz detinjstva.
Nažalost danas ne mogu sebi da priuštim da 24h budem dete koje sam bio ali sebi mogu da priuštim sitna uživanja koje danas mnogo više cenim i vrednujem nego kad sam bio mali. Svaki minut proveden sa voljenom osobom, drugarima, roditeljima mi je bitan, najbitniji.

Često čujem, vidi ih ovi matorci, nepodnošljivi su, ponašaju se kao deca. Ne burazeru, ti si ostario ali toga nisi svestan. Ako može Rajan Gigs da igra sa 40 godina mogu i ja da kupim Predatora sa 28.