U mom okruženju sam poznat kao čovek koji ima raspoloženje tasmanijskog đavola ali i karakter puža. Sve to vreme meni nedostaju neke stvari, ne patim mnogo, ne dramim, samo mi nedostaje, nije to loše, imaš osećaj da ne možeš uvek sve da imaš.

Nedostaje mi da gađam iz visaća i razbijam kliker na pola. Nedostaje mi praćka sa kojom sam maltretirao komšije dok peru svoja kola. Nedostaju mi tapke i varanje sa omiljenim sličicama. Nedostaje mi izlomljen krevet sa Goča i glista u kupusu sa rekreativne nastave. Nedostaje mi kada je nekom rođendan da taj neko donese bombone i razdeli po odeljenju. Nedostaje mi da kada dobijem keca da na putu do kuće smišljam sta da kažem mojima a onda im uvek kažem isto, svi su loše uradiliJ

Nedostaje mi prepivisanje i okretanje u klupama, nedostaje mi glupi i zagušljivi Adonis. Nedostaje mi rumenko za 10 dinara, nedostaje mi iznajmljivanje kaseta u klubovima. Nedostaje mi sendvič u celofanu spakovan za školu i prosut jogur u torbi. Nedostaju mi da me ljudi podjebavaju da kažem R i da imam veliku glavu. Nedostaje mi izvor na Bukulji koji ima najsmrdljiviju vodu na svetu.

Nedostaje mi koncert u podne, nedostaje mi sa one strane duge, nedostaju mi posteri po sobi, nedostaju mi glupa pitanja odakle si i čiji si ti.

Nedostaje mi  plaćanje na recku, nedostaje mi pernica, nedostaju mi dobri crtani filmovi, nedostaje mi tetris, nedostaje mi besumučno igranje mortal kombat-a.

Nedostaju mi veliki i mali odmori, plave i crvene smene i teglašice kada sam imao utisak da mi je neko kupio naočare koje su predviđene za slona a ne za malog dečaka koji jedva vuče torbu.

Nedostaje mi…