Tokom života te uče  da se ne zaljubljuješ. Kažu, razočaraćeš se, ljubav traje kratko, naiđe neko drugi, nije ljubav za svakoga.

Sve je počelo stidljivo. Morao sam da krenem težim putem. Jedno popodne Žan Pol Belmondo samo obuče teksas jaknu, pusti kosicu i kraj priče. Onda vikend, Prohujalo sa vihorom i 5h mučenja i ubeđenja da ljubav boli.

Rešio sam, postepeno se postaje šampion. Zavoleo stvari koje mi neće reći ništa. Rešio sam da oblikujem ljubav po svojoj želji. Transformersi i mastersi su bili prva žrtva. Voleo sam ih ali je to bila nažalost neuzvraćena ljubav. Odlično, prva lekcija naučena.  To mi je zaista pomoglo u kasnijim vezama kada su me devojke šutirale. Kališ se na sitnicama a na velikim stvarima padaš i pokuišavaš da ih što bolje podneseš.

Kupio papagaja, dekica sa pijace mi reče, ako mu budeš dovoljno pričao i on će krenuti da priča sa tobom. Papagaj me je slušao, svaki dan sam mu pričao, pevao (ovaj deo sa pevanjem znam da mu se nije sviđao). Razumeli smo se, čim bi nakrivio vrat znao sam da mu je dosta priče. Kako je vreme odmicalo, priče su postale dosadne, iste i dva miga vratom i Pera je bio napolju. Rekoh, vratiće se, ako je mogao Lesi može i Pera.

Nakon te ljubavi, ide propala ljubav prema fudbalu jer sam shvatio da sa 20 godina  i igranjem u beton ligi nikad neću biti igrač koji šalje poljupce na Bernabea i koga svi vole i obožavaju pa sam se okrenuo ka ljubavi koja mi je bila nametnuta, škola.

Devojčiće su volele moje kotrljajuće R, ali komentatorski posao nažalost ne.  Idemo dalje, put do dobrog je popločan lošim a ja sam već navikao.

Nije loše da se zaljubiš, jer ne košta ništa.  Dobro pamtiš a loše te nauči mnogim stvarim samo ako dopustiš. Verujte mi, uvek ste vi krivi i uvek treba poći od sebe. Neki pametni bi rekli, svaka krpa nađe svoju zakrpuJ