Roditelji su me učili da ne treba trošiti puno na garderobu ali da ono u šta stavljaš stopalo i u čemu hodaš ceo dan mora da bude dobro, tu nema mnogo kompromisa. Negde se to nadovezalo i na to da su su nas bake i deke učili, da prehlade idu od hladnih stopalaJ
Tako je i bilo, još 90-ih kada nije bilo puno para nekako se uvek našlo za neke pristojne patike (serem nosio sam šangajke) a prve ozbiljne sam dobio u četvrtom osnovne, Reebok Aztrek, sada jako popularne sa saćem na đonu. Sveti gral na mojim nogama. Skidanje patike lagano, jer kako da skidate patiku sa drugom patikom, to je momenat kada gubite poštovanje prema patici koju nosite.
Danas se nije mnogo promenillo, nisam postao kolekcionar kao sa nekim drugim stvarima ali mi je drago što živim u periodu kada sneaker industrija doživljava renesansu, rekao bih neko da ono što se dešava serijama, se isto dešava upravo i sa patikama. Pa da krenemo od početka zašto je to tako:
- Collaboration, mislim da sneaker industrija u ovom trenutku maksimalno iskorišćava apsolutno svaki prostor kako bi u patike utkala ono što je trenutno popularno ili je nekad bilo ili će biti.
Kany West neću spominjati, samo je dovoljno videti da je čovek prestao da se bavi muzikom a usput je napravio i najružnije patike na svetu i to se ceni. Pored toga meni dragi collaboration momenti:
Ako pogledate sve ove saradnje, sneaker industrija je uspela da uđe u svaku poru života, industrije, lifestyle-a, gotovo su svuda bitne. Ako ste se pitali kako nešto kao patika može biti tako bitno, onda vam predlažem da pogledate svaku od gore navedenih kolaboracija i zamislite koje sve ciljne grupe ove kolaboracije targetiraju.
- Kastomizacija, ne znam da li sam ovo lepo rekaoJ Kao nigde, kastomizacija je dozivela svoj vrhunac u sneaker industriji. Ono što je najlepše je da se sa kompanija i limitiranih serija sve prebacilo na umetnike, talente, freelancer-e koji crtaju prvo za sebe a onda i neki kreću ozbiljno da zarađuju na tome. Taj osećaj kada vam neko uradi patiku koju niko nema je teško opisiv. Bio sam srećan kao malo dete kada je ekipa iz Storyline uspela da mi oslika Stan Smith koje do tog trenutka nisam nosio i gde sam često dobijao pitanja od žena kada ću da prestanem da kupujem patike koje nosim, što se svima dešava, e sada imate rešenje.
- Reissue, koliko popularan termin poslednjih par godina. Sneaker industrija je to sve podigla na viši nivo. Svaki turn back se doživljava kao posebna kampanja, sve dobija emotivni karakter, fokus je tu i rezultati ne mogu da izostanu. Reissue je toliko popularan da patike gotovo ne dođu do retail-a ili dođu u jako malom broju jer je kampanja online toliko jaka da ujedno i sva prodaja se dešava na istom mestu. Najboli primer za to je verovatno JORDAN brend.
- Povratak starih i ulazak novih igrača. Koliko je industrija jaka najbolje govori da su neki stari igrači počeli da se vraćaju na stara vrata a isto tako je industrija omogućila ulazak nekih novih igrača. Sa jedne strane možemo da kažemo da su Puma, Diadora i Asics imali velike come backove poslednjih par godina i da u određenim sferama se približno podjednako takmiče sa najjačim igračima a isto tako imate nove igrače kao što je Under Armour koji je u nekim delovima podigao lestvicu čak i za igrače poput Nike i Adidas-a.
- Kolekcionarstvo, nemate bolje ambasadore od ljudi koji se kunu u svoje patikeJ Kada su me pitali šta podrazumevam pod kolekcionarstvom, dao sam jednostavan odgovor koji sam čuo od jednog pametnog lika: sve što imate više od 3 komada, možete se slobodno smatrati kolekcionarom i tu sneaker industrija dobija uvek. Postoje ljudi koji skupljaju patike, koji ih jednostavno vole a postoje i oni sa filozofijom da kupovinom više pari zapravo čuvaju patike, jer Patika patiku čuva.
Kompletna industrija se pomerila sa sporta i regularna opreme do možemo slobodno da kažemo statusnog simbola, do momenta kada svoje patike ne gledate samo kada su nove, poznati pogled na dole:)
Leave a Reply