Završena je olimpijada. Lično sam mislio da to neće biti ta olimpijada, zbog odsustva publke ali sam iskreno pogrešio. Loženje je bilo tu, osetio se taj duh Olimpijade i na kraju mi je baš drago što su baš ove igre bile najuspešnije za našu zemlju.

Emotivno me je puklo do te mere da sam se prisetio svih tih kolektivnih sportova za koje sam uložio sate, nerve, razbijene čaše, septolete i više i ja ne znam šta. Pisao sam ovaj tekst dosta emotivno tako da naredni igrači nisu možda najbolji ili bar neki od njih ali su meni najdraži. Pa da krenemo…

VATERPOLO

Veljko Uskoković, jednostavno levica sa juga je moj daleko najomiljeniji igrač. Smirenost, lakoća sa kojom je ovaj čovek igrao je neopisiva.

Mislim da nikad u svetu vaterpola nije bio sporiji zamah rukom a jači šut. Bilo mi je teško da se naviknem da iz takog sporog zamaha izlazi takav projektil. Dugo vremena jedini levoruki igrač u našoj reprezentaciji. Čovek sa kojim bi želeo da popijem rakiju i nešto i pojedem.

Tamaš Kašaš, rekao bih da koliko god nas je taj čovek zavio u crno toliko puta kada smo igrali protiv Mađara a posebno bolan go u Sevilji na Evropskom prvenstvu sa nekih 8 metara, to je bio čovek koji je prosto plenio sa svojom dobrotom i načinom na koji je igra.

Ako bih morao da stavim nekog igrača pored Vujasinovića koji je bio Zidan u vodi, to je bio Tamaš Kašaš. Ono što je meni bilo fascinatno kod njega, da je to bio igrač kako bi se žargonski reklo, na dva terena. Zanimljivo je to da najviše zlata ima upravo na Olimpijadama, 3.

Vladimir Vujasinović, nije to samo go protiv Rusa. Vlada je bio Zidan, Ronaldinho i ako treba Ronaldo. Lakoća i inteligencija sa kojom je igrao Vlada je nešto što mislim da više nikad neće biti viđeno. Mislim da ako pitate sada legende poput Kiša i Kašaša, naše i recimo Pereza iz Španije, reći će vam da je Vlada bio najkompletniji igrač kog je vaterpolo upoznao. Hvala ti i voleo bih da i sa tim čovekom popričam, popijem koju i da ga pitam šta je razmišljao dok je lopta letela ka golu Rusa.

RUKOMET

Štefan Levgren, kada kucate na Google sve će vam biti jasno. Top 3 najteža trenutka u mojoj karijeri gledaoca ispred malih ekrana. Štefan je bio kompletan igrač, kome je u karijeri jedino nedostajala zlatna medalja na Olimpijadi iako je dva puta igrao u finalu.

Rukomet je takav sport da je jako teško dominirati jer u to vreme konkurencija je bila izuzetno jaka a Švedska je dominirala. Da nas je rastužio jeste, verovatno na prvenstvu gde je Srbija igrala daleko najbolji i najlepši rukomet. Gledao sam ga toliko puta na Sos kanalu i divio se njegovoj tehnici šuta i dodavanjima ka pivotima a u Švedskoj ih je bilo.

Jackson Richardson, čovek zbog koga su rukometne patike postale toliko cool, da su se nosile na žurke. Poznate Richardsonke su bile patike must have čak i za ljude koji nisu igrali rukomet. Virtuoz, strelac, uvek nasmejan, Ronaldinho rukometa rekao bih.

Nije igrao u najjaćoj generaciji koju je Francuska iznedrila ali je i pored toga dva puta bio svetski prvak.

Nedeljko Jovanović, biću slobodan da kažem za mene i dalje najbolji srednji bek koji je igrao. Neverovatna snaga, lucidnost, preciznost i dodavanja su krasila ovog čoveka za kog se činilo da je kao od brega odvaljen. Generalno dešavalo se da smo bukvano na dvojac Jovanović i Škrbić mogli da igramo zauvek, meni je bilo prava milina gledati to i verovatno zbog njih dvojice sam i zavoleo rukomet.

ODBOJKA

Djani, ali ne pevač. Kada kažete all round igrač i to u odbojci onda morate da znate da je to retka vrsta a takav je bio Andrea Djani. Iako nas je neko vreme terorisao i ubijao, za njega sam imao samo poštovanje.

Ostaje žal što nikad nije uzeo Olimpijsko zlato, generacija iz 2000 ga je sprečila u tome kada se činilo da je to gotova stvar. Takođe biti 3 puta uzastopno svetski prvak u odbojci je ravno senzaciji. Igrač zbog koga sam čuo za Modenu i na kraju poželeo da obiđem sam grad. Igrač takođe zbog kog smo kum i ja pali na asocijacijama i gde je pala čuvena izreka: Željko, imaš dva grama mozga bruto.

Muserski, 2012 i verovatno najluđi meč u odbojci koji ste ikada gledali. Ja sam imao tu sreću da ga gledam uživo slučajno. Brasil je vodio dva nula u setovima, trener tada radi nešto što realno se nikad ne radi. Muserskog sa srednjeg blokera, pomera na korektora. Rekao bi neko očajnički potez.

Sve ostalo je istorija, čovek bukvano sam dobija Brasil i Rusija osvaja olimpijsko zlato. Inače Muserski osvaja po jedno zlato na svim većim takmičenjima i sa tim odlazi u legendu. Dobroćudni džin koji mi je ulepšao jedno popodne 2012. godine.

Bas Van Der Gor, ne znam da li se ovako piše ali nije ni bitno. Čovek koji nam je zagorčavao život kada je Srbija krčila svoj put ka slavi. Dan danas, moj omiljeni srednji bloker. Mala Holandija je postala i Olimpijski šampion i evropski a Van Der Gor uz Blangea je bio nerešiva enigma kako u napadu tako i u odbrani, jer Blange kao dizač je bio takođe preko dva metra.

Meni je prosto bilo sjajno da gledam takvu Holandiju, pitanje je kada će takva generacija biti ponovo viđena u tom delu Evrope.

KOŠARKA

Carlton Myers, kada mi kažete strelac, ja se uvek setim ovog čoveka. To su ta vremena, kada je italijanska liga bila ubedljiva najjača liga i gde je bio veliki dvoboj Teamsystem-a i Kinder-a. Bukvalno ne znam da li je nekad ikad prštalo tako u nekoj ligi kao što je to tada bilo.

Čovek koji je uspeo da sruši zahuktanu Jugoslaviju tada na Evropskim prvenstvima i donese toliko željeno evropsko zlato Italiji. Voleo sam ga zbog tehnike šuta, brzine izbačaja, stvarno je bilo prelepo gledati čoveka kako igra. Ako imate vremena, na YT možete pogledati kako je ovaj čovek bukvalno zatrpavao koševe.

Najava na Eurosport-u čini mi se: Spor je, nema neki lep šut, ne zakucava ali je najbolji igrač Evrope, Dejan Bodiroga.

Po meni najveća muda u istoriji sporta a nikad manje loženje. Bukvalno ja ka ovom čoveku mogu samo da osecam divljenje. Gledao sam ga kao klinac u Stefanelu, posle u svim klubovima kojima je igrao. To je igrač koji je na ovaj ili onaj način igrao sa svim velikim legendama evropske košarke.  

Ovde bih dodao i Vladu Šćepanovića, po meni najbolji 6 igrač koje je ova zemlja ikada videla.

Ramunas Šiškaus, neko ga pamti po najtežem porazu koji je Srbija doživela na Evropskom prvenstvu od Litvanije u Litvaniji. Šiškaus je bio onaj ortak iz kraja, koji dođe neobavezno na basket, ne loži se ali znaš da kada bude trebalo ili će ti dodati ili jednostavno sam šutnuti i sigurno dati.

Nadimak, Sigurna Ruka Ramunas Šiškaus, sve sam vam rekao.

FUDBAL

Thomas Brolin i Marthin Dahlin, čudno da sam baš njih stavio ovde. Za mene lično, to su ljudi koji su mi pokazali da je sve moguće. Da severnjaci po vrelini mogu da dođu do polufinala svetskog prvenstva i da kažu da je Brasil stigao na sever.

Brolin da ga nisu povrede sasekle bi zasigurno bio jedan od najboljih igrača koje je Evropa videla. Čovek koji je bio deo reklame koja je i dan danas najbolja reklama koju je Nike ikada snimio. Osećao bih se glup, kada ne bih spomenuo Keneta Anderson koji je prokrčio put svim budućim visokim špicevima koji su harali Evropom.

Jay Jay Okocha, ja samo molim mlađu populaciju da pogleda go legendardnog Nigerijca protiv Bayer Minhena. Mogu samo da kažem da je Ronaldinho imao od koga da uči dok je bio u PSG a može da se kaže i Pantelić.

Juan Sebastian Zver Veron, za mene uvek će to biti najbolji centralni vezni igrač kojeg je ovaj svet mogao da gleda. Znam da će ljudi reći, Viera, Makelele i drugi ali je Veron na vrhuncu u Lazio, te dve sezone igrao kako niko nikada na toj poziciji. Istina je da te igre nije mogao da ponovi na duže staze, ali što se mene tiče te dve sezone su doktorat iz fudbala.

Neke sam sigurno zaboravio i to je i lepota gledanja kolektivnog sporta svih ovih godina. Neće mi zameriti, nadam se.