Možda je bolje reći da niko od nas nije Novak Đoković. Tu ne mislim na samu igru već na karakter, mentalitet naših ljudi u našoj rodnoj Srbiji.

Oprao ga, odrao ga, iskidao ga, razbio ga, bilo je lako, pokazao je klasu, skinut je kralj sa trona, očekivano. Sve su to komentari koje ste čuli juče, danas i biće ih još u narednim danima.
Neverovatno koliko kao narod lako poletimo u nebo kada se desi nešto dobro i kako isto tako samo još brže padamo na dole, usput kritikujući sve što nam padne na pamet.

Onda sigurno ne čudi današnji post na Novakovoj FB stranici, mislim da je sve rekao:

Ono što zapravo treba na naučimo od Novaka je neverovatno psihička stabilnost u ključnim trenucima. Hladna glava i dve noge na zemlji je nešto što ga odlikuje već dugi niz godina. Ljudi u Srbiji kada pređu sa pozicije Account Manager-a na poziciju Account Directora misle da su popili svu pametu ovog sveta. Generalno, volimo da se pravimo pametni.

Ali ono što možemo najviše da naučimo od Novaka jeste mogućnost sagledavanja svojih nedostataka i rad na njima kako bi u budućnosti mogao da napreduje i postigne sve ovo što je postigao. Ako pogledajte jednu od izjava kada je jos bio mlad i neiskusan, rekao je da ne mora ništa specijalno da uradi da bi pobedio Nadala na šljaci. Sve novine su juče to prenele sa zaključkom, Novak je bio u pravu. Naravno kakve su nam novine takva nam je situacija u državi. Pitajte Novaka danas da li bi dao takvu izjavu, naravno da ne. Novak ne samo da se promenio kao igrač, nego je sazreo i kao osoba. To je nešto što nama ovde fali. Sazrevanje je zajebano jer nosi sve teške odluke u životu a uglavnom ljudi od takvih odluka beže. Apatija i depresija koje nismo svesni su sve više prisutni a iz tog lako izlaze heroji iza kojih se skrivaju ljudi kada im to odgovara.

Ne mogu svi da igraju tenis kao Novak, iskreno ne verujem da ćemo imati sportistu kao Novak u narednih sto godina. Ono što možemo da uradimo, da budemo bolji ljudi.