10 igrica koje su obeležile moje detinjstvo

  1. razred osnovne, proleće, Cerak, predgrađe i jedan mali dečak koji sedi na hoklici i gleda svoj Gameboy koji mu je stigao iz Nemačke, naravno od tetke, jer kako drugačije. Svako ko je imao nekad Gameboy i nije zarađivao zna koliko je teško izdržati sa 4 Varta baterije jer su samo one mogle da se nose sa ovom spravom a tada su bile baš skupe. Tetka je mislila na sve i poslala je adapter i hoklicu jer je kabal bio kratak.

Danas, 34. godine, ne igram igrice, deca se igraju samnom i to mi je dosta ali nekako sa ove distance mogu da napravim listu 10 omiljenih igrica, gde je svaka od njih donela nešto novo u moj život.

  1. Super Mario – pogađajte, tetka je poslala i jedan ketridž uz Gameboy, opet pogađajte, to je bio Super Mario. Verovatno prva igrica koja je mogla da se igra na više uređaja i pogađate na više ekrana. Od GameBoy, Nintenda pa i one loše kopije konzole Terminatora. Igrica koja je prva verovatno pokazala koliko je bitno da vaš content može da se igra i gleda svuda i na svim ekranima.
  2. VectorMan – igrica koja je naučila da gajiš iluzije da si baš ti koji može da je obrne, igrica koja je među prvima udružila ljude gde je svako bio zadužen za određeni nivo. Sećam se jako dobro da je nas u sobi u jednom trenutku bilo 6 gde je svako imao svoju ulogu šta, kada i kako da igra a igrali smo svi sa jednim te istim likom i sa istim ciljem. Nikad je nismo obrnuli, čuli smo da je to prvi uradio neki momak iz Jute i da je tada zaradio neki ozbiljan keš.
  3. Football na Segi – za malo starije poznavaoce, to je fudbal gde se go davao kao od šale sa centra samo ako šutneš ukoso na dole i gde si fudbal mogao da igraš na otvorenom i u sali. Ono po čemu je ova igrica postala poznatija jeste maltretiranje protivnika gde prilikom svakog postignutog gola ste imali 4 različite koreografije kako želite da proslavite go i gde je svaka od njih bila zaista iritantna. Sa tom igricom su započete i neke među prvim tučama u Beogradu medju gamerima.
  4. Crash – što bi neko rekao, evo ga Super Mario samo ga gledamo s leđa. Neverovatno popularna igrica koja nažalost nije mogla da zaseni Super Maria i tu smo naučili da prva ljubav zaborava nema i da nije dovoljno samo da uradiš mali tvik i da svi polude
  5. Counter Strike – Onda su nas naučili da je skroz ok da se plati da se igra, verovatno preteča spajanja novca i gaming-a. Onda je bilo skroz ok da platiš i celu noć da igraš, na nekom drugom mestu, gde ti majka sprema obrok u kartonskoj kutiji i gde je skroz ok da taj obrok možeš da pojedeš jedino kada si beskoristan, tj kada te neko upuca. Igrica koja nas je naučila da osim vremena koje svakako gubiš je skroz ok da to i platiš.
  6. Quake – Tako mladi i sa viškom energije je bila odlična inspiracija da neko napravi igricu koja će služiti samo za istresanje, što bi rekla tadašnja mladež. Često su se ljudi ložili da znaju da igraju ovu igricu ali kada se u Areni skupi 40 ljudi koji samo idu i pucaju na sve živo što se pomera, sve gubi smisao. Quake je postao zaštitni znak za ventil koji nam je svima bio preko potreban.
  7. Alien Vs Predator – a onda su nas naučili da je skroz ok da zajebanciju sa filmskog platna prenesemo i u multiplayer igre. Zbog uloga marinca je naglo skočila prodaja slušalica na globalnom nivou jer je fakat bio trip da si marinac i da je te opkolilo par predatora, par Aliena i da si ti sam u svom svetu i da to sve moraš lepo da čuješ a igrica je to ispratila lupanjem srca i dahtanjem. Igrica koja nas je naučila da je lepo biti dominantan i da lakoća igranja je nešto čemu svi stremimo ali koja nas je pored toga naučila da se ipak mnogo više uči kad si inferiorniji.
  8. Jedi Wars – Prva igrica bar po mom saznanju koja je na sjajan način objedinila spoj FPS i igre platforme. Za mene kao nekog koji je bio veliki obožaval FPS i platformi ovo je bilo otkrovanje, još STAR WARS. Moram priznati da je to jedina igrica gde sam za poslednji nivo zvao ortaka da mi je pređe, nisam mogao sam. Dovoljno je reći da sam igrao poslednji nivo 4 nedelje i nisam uspeo da ga pređem.
  9. Championship Manager – ne želim da kažem ništa, jer je sve već ispričano. Ova igrica je omogućila da nas roditelji razumeju zašto izbegavamo ručak kada je majka spremila baš ono što mi volimo, zašto drugar dolazi da igramo u intervalima, iscepkano po danima a da kada roditelji uđu u sobu vide samo dva momka gde jedan se češka po glavi kao da igra šah i razmišlja nesto a drugi piše po svesci i povlači svaki potez kao da mu život znači. Jednom prilikom moja majka je rekla da mi zapravo ne igramo igrice, već učimo kroz novi moderan proces. Hvala ti Manager-u.
  10. Ostavljam prostor za sve one vašar igrice (Kadilak, Pang, Street Fighter, itd)
  • Vrednuj novac koji zaradiš, čitaj svaki žeton koji dobijes od roditelja
  • Mnogo je bitno da li ideš levo ili desno, a posebno je bitno da li je to gore ili dole
  • Možda izgleda jednostavno ali ću ti uzeti sve žetone vrlo brzo, poznat osećaj
  • Ne ulazi u frku kad si slabiji. Summer Hoops igrica, igrao sa pogrešnim timom, čitaj sa Nemcima, dok jednog dana nije prišao momak i rekao mi da probam sa Francuzima, kaže mi lakše uzimaš loptu sa leđa, dobro kucaju i malo su slabiji u šutiranju trojki od Tajvanaca.

Van liste mi je Mortal Combat. Ta igrica me je naučila da nekad je ok i da platiš za znanje. Nije bilo neta da možeš tek tako lako da saznaš i to je bilo ok. U to vreme je bilo Beosoft takmičenje na Pinku i nama je u kraj stigao dečko gde je bila fora samo da ga dobijše jednu rundu i dobijaš Segu i svi su se napalili i naravno sve nas je izgazio, sa Kabal-om naravno. Posle toga sam mu prišao i rekao mu, koliko para treba da mi kažeš i naučiš me da radim sve isto što i ti. Taj dan je jedino meni pokazao sve, naravno za pare. Posle kada sam ga pitao zašto, rekao mi je da sam jedini koji je proaktivno pitao a usput i ponudio keš.

 

7

No Comments Yet.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *