Iz nekog čudnog razloga deca se brinu. Čini nam se da sve brzo i lako prolazi pored njih. Teško je odrediti da li vreme radi za njih ili ne.
Opet iz još nekog čudnijeg razloga, mojoj deci se sviđa pesma
Deca provale kad nešto nije u redu, ne možete to da sakrijete od njih. Pokušao sam da objasnim pesmu, da možda i prevedem, jer pesme kada ih prevodite sa engleskog govornog područja ne zvuče dobro, ali zvuče prosto, deca bi rekla jasno.
Nakon svega toga, deca su me pitala: Tata, jel dobro taj čovek, mislimo taj čovek koji peva i piše ove pesme?
Nisam imao srca nego da objasnim da Chester nije među nama neko vreme i da je otišao na neko drugo mesto. I dalje ga zovemo drugo mesto, jer ako kažem neko drugo bolje mesto, teško bi dalje bilo objasniti deci zašto je to mesto bolje ili zašto ga jednostavno tako zovu.
Zapravo ovo je jedna od retkih tužnih pesama ako tako mogu da je nazovem koju moja deca vole. Uglavnom slušamo veselije pesme, u poslednje vreme dosta rap, jer je Lenka dosta talentovana za rap-ovanje i voli to da radi, ali baš danas me je pitala za jednog izvođača: Tata, da li je ovaj pevač živ i dobro? Rekao sam da jeste. Ona je mirno sela i rekla: Dobro je. I dalje brine, ne opterećuje je to, jednostavno brine i meni je drago zbog toga jer kad ćemo da naučimo da brinemo, nego kad smo mali.
Ti razgovori koje vodim sa decom mi dosta pomažu da se spustim na nivo suštine, nekog baznog principa od koga bežimo kako se približavamo kraju. Čini mi se da zapravo baš na tom nivou me deca uvek pobede, nadigraju a ja uživam, jer znam da je to ipak prijateljska utakmica i da ćemo sa terena izaći svi podignute glave.